OD SIROMAŠTVA I INTERNATA DO MILIONA I LUKSUZA! Ovako je odrastao Duško Tošić: Roditeljima ljubio ruke, a u kući nisu imali ni televizor!
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Duško Tošić je odrastao u siromaštvu u Orlovatu, a roditelji su ga poslali u internat da bi mogao da se školuje i trenira fudbal.
- Porodica nije imala ni televizor, pa je kao dečak utakmice gledao kod komšija i roditeljima ljubio ruke zbog žrtve koju su podneli.
Bivši fudbaler Duško Tošić, nekadašnji suprug pop dive Jelene Karleuše, tokom uspešne sportske karijere zaradio je milione i uživao u luksuzu, ali njegov život nije oduvek izgledao tako. Malo ko je znao kroz kakvu je nemaštinu prolazio kao dečak i koliko su se njegovi roditelji žrtvovali kako bi mu omogućili da ostvari san i postane profesionalni fudbaler.
Tošić je odrastao u selu Orlovat, nadomak Zrenjanina, u skromnoj porodici koja je jedva sastavljala kraj s krajem. Njegovi roditelji nisu imali dovoljno novca da mu obezbede sve što mu je bilo potrebno, pa su doneli tešku odluku da ga pošalju u internat, gde je proveo tri godine.
Iako je odrastanje daleko od roditeljskog doma bilo veliki izazov, upravo je taj period odigrao važnu ulogu u njegovom životu, budući da je mogao da se školuje i istovremeno trenira fudbal.
Otac otkrio detalje teškog detinjstva
Ekipa Kurira svojevremeno je posetila Duškovo rodno selo, gde je razgovarala sa njegovim ocem Miloradom, koji je tada otvoreno govorio o teškim životnim uslovima i odricanjima kroz koja je porodica prolazila.
- Moj Duško je bio nekoliko godina u internatu da bi se školovao i igrao fudbal, tamo je imao redovne obroke, što je za dete u razvoju veoma važno. Sad je veoma uspešan i mnogo smo ponosni na njega. Ostvario je svoj san. Živi u velikom gradu. Ja i moja supruga smo stari, živimo ovde jer nam je lepo. Priroda je oko nas, svež i čist vazduh. Ništa nam ne fali, a voleli bismo da nam unuke trče po dvorištu. Ne znate vi kako se Atina i Nika ovde lepo igraju. Ali, da ne pričam više, grdiće me supruga - ispričao je tada Milorad za Kurir.
Roditeljima ljubio ruke zbog žrtve koju su podneli
Meštani Orlovata imali su samo reči hvale za porodicu Tošić, a jedan od komšija prisetio se koliko je Duško bio uporan i koliko mu je značilo to što su mu roditelji omogućili da se bavi fudbalom.
- Duško je zaista imao teško detinjstvo. Njegovi roditelji su bili siromašni, ali su pošteni i dobri ljudi. Pošto je želeo da trenira fudbal, otac ga je posle osnovne škole odveo u Zrenjanin i dao ga u dom da bi se školovao i ujedno igrao fudbal. Odlazak iz malog sela u grad za Duška je bilo ostvarenje sna. Znam da je roditeljima ljubio ruke kad god bi došao kući jer su mu ispunili želju i poslali ga u taj internat. Nije mario za to što je u njenu boravio s napuštenom decom jer je imao jasan cilj. Pa šta bi bilo od njega da je ostao u Orlovatu? Ništa! - ispričao je tada meštanin koji je želeo da ostane anoniman.
Nisu imali ni televizor u kući
Posebno potresan detalj iz Duškovog detinjstva odnosio se na činjenicu da njegova porodica nije imala čak ni televizor, zbog čega je kao dečak odlazio kod komšija kako bi gledao fudbalske utakmice.
Njegova ljubav prema fudbalu bila je toliko velika da je satima sedeo ispred televizora, neretko i do kasno u noć, dok mu je lopta bila kraj nogu.
- Sećam se kako je Duško molio komšiju da kod njega gleda utakmice jer njegovi roditelji nisu imali televizor. Sedeo bi na krevetu, a lopta bi mu bila ispod noge. Dešavalo se i da zaspi uz televizor i da ga otac upola noći u naručju odnese kući. Duško vam je klasičan primer kako se iz blata može doći do vrha ako želiš da ostvariš cilj - objasnio je tada njegov nekadašnji komšija.
U internatu pamtili njegovu upornost
Da je Tošić deo detinjstva proveo u internatu, svojevremeno su potvrdili i iz Doma učenika srednjih škola „Angelina Kojić Gina“ u Zrenjaninu.
Jedan od profesora prisetio se da je Duško bio izuzetno uporan dečak koji je gotovo svaki slobodan trenutak koristio za trening.
- Tačno je da je Duško bio u našem domu. Pošto je živeo na selu, a želeo je da trenira fudbal, roditelji su ga upisali kod nas. Redovno je odlazio kući kod svojih i oni su dolazili da ga obilaze. Tada je naša ustanova imala deo za nezbrinutu decu, ali on je bio smešten u internatu. To je bilo davno, ali sećam se da je bio uporan i da je po ceo dan igrao fudbal na školskom terenu - ispričao je tada jedan od profesora.
Duškova upornost i odricanje kasnije su se isplatili. Iz skromnog doma u Orlovatu stigao je do velikih evropskih klubova, među kojima su bili Portsmut, Verder, Bešiktaš i drugi, a nosio je i dres reprezentacije Srbije.
Njegova životna priča ostala je primer koliko su istrajnost, podrška porodice i želja za uspehom bili važni na putu od siromašnog detinjstva do velike fudbalske karijere.